Robna pijaca Mali Bajmok, poznatija kao Buvljak, decenijama je i kupcima i prodavcima sinonim za ponudu u dijapazonu „od igle do lokomotive“. Sa četiri hale, oko 1.600 tezgi, više od 200 lokala i zatvorenim parkingom, subotički Buvljak je infrastrukturno najopremljenija i jedna od najvećih robnih pijaca u regionu. 

Zahvaljući velikom izboru različitih vrsta robe široke potrošnje, povoljnim cenama, tradiciji koju ima, Buvljak i dalje privlači preko hiljadu kupaca dnevno, kako iz cele Srbije tako i susednih zemalja, naročito Mađarske.

Uz niz specifičnosti koje se vezuju za trgovinu na pijacama, za subotički Buvljak je karakteristično prilagođavanje vremenu i uslovima koje to vreme nosi. I prodavci i kupci pamte različite periode i faze razvoja ove pijace ali, od kako postoji, Buvljak  je i jednima i drugima bio neka vrsta utočišta. Velikom broju ljudi Buvljak je omogućio da u teškim ekonomskim uslovima prehranjuju porodice, a armiji kupaca je nekada nudio deficitarnu, a u novije vreme uvek jeftinu ili jeftiniju robu različite vrste. 

Kako se danas Buvljak prilagođava vremenu? - pitamo Branislava Joku, generalnog direktora akcionarskog društva „Tržnica“.

-  Svi devetemesečni  parametri poslovanja “Tržnice” ukazuju da nema bitnijih razlika u interesovanju za ovu pijacu, kako prodavaca kao korisnika naših usluga, tako i kupaca – kaže Branislav Joka. – Prosečna iskorišćenost robnih tezgi je  nešto bolja u odnosu na prošlu godinu, a zelena pijaca u okviru Buvljaka je i dalje u ekspanziji i privlači veliki broj poljoprivrednih proizvođača, prodavaca i kupaca.  Jedan od prioriteta nam je da na pijacu vratimo i stare zanate,  tako što ćemo im obezbediti povoljne  uslove za rad.

Tokom predhodnih nekoliko meseci „Tržnica“ je uložila značajna sredstva u „veliko spremanje“ ove pijace?

- Dugoročan plan novog menadžmenta u Tržnici je ulaganje u infratsrukturu i uređenje pijace u cilju poboljšanja uslova poslovanja. U skladu sa planom, izvršeni su molerski radovi na fasadama I, II i III hale, u kojima su, posle dužeg vremena, očišćeni i svetlarnici.  Rekonstruisali smo i izgradili česme za korisnike naših usluga i posetioce Buvljaka. Osavremenili smo elektronsku naplatu parkinga i pojačali video nadzor za veću bezbednost. Prvi put urađena je i dezinfekcija na Buvljaku.  Zatim, rekonstruisali smo deo trotoara na Somborskom putu, izgradili smo prilazne rampe za invalide, a u toku je javna nabavka za zatvaranje čeonih delova hala jedan i dva. Uskoro  planiramo  izgradnju dečijeg igrališta i  prostora za čuvanje bicikli. 

Najavljena je i investicija u izgradnju savremene mlečne hale za prodaju namirnica životinjskog porekla?

-  Projekat izgradnje mlečne hale je završen i već se radi na prikupljanju potrebne građevinske dokumentacije. Izgradićemo halu koja će u osnovi imati 240 kvadratnih metara i oko 30 prodajnih mesta. Mlečna hala će biti opremljena rashladnim vitrinama, komorama i vazdušnim zavesama koje će obezbediti sve propisane uslove za prodaju lako kvarljivih namirnica, kao što su sveže živinsko meso, mlečni proizvodi, meso i suhomesnati proizvodi, jaja i kolači. Cilj nam je da se hrana ove vrste prodaje na pijaci u uslovima koji ne zaostaju za supermarketima, a da kupci i dalje imaju mogućnost da se snabdevaju direktno od proizvođača.

Na pijacama u Srbiji se danas posluje bitno drugačije nego ranije. Zakonom o trgovini propisano je da svi prodavci moraju imati status trgovca, odnosno registrovanu trgovačku,  zanatsku radnju ili poljoprivredno gazdinstvo. Kako iz tog ugla posluje Buvljak?

-  “Tržnica” danas ima potpisane ugovore sa 1.995 pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava. Poštujemo sve zakonske propise i nastojimo da ih primenimo u praksi, kako u saradnji sa nadležnim državnim organima tako i u saradnji sa korisnicima usluga. U toku ove godine smo sve ugovore sa zakupcima usaglasili sa pozitivnim zakonskim propisima i unapredili sistem naplate otvaranjem poštanskog šaltera na pijaci. Kao jedan od osnivača Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” u kontaktu smo sa pijačnim upravama iz cele zemlje, redovno pratimo propise i rad inspekcijskih organa, u cilju da našim korisnicima usluga obezbedimo  poslovanje  u  zakonskim okvirima.

Vi ste član Upravnog odbora, a ujedno i predsedavate Radnom grupom za robne pijace Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”. Koliko je ovo udruženje važno za pijačnu delatnost?

- Udruženje je izrazito važno jer u kontinuitetu okuplja pijačne uprave i omogućuje im da zajednički rešavaju probleme, sarađuju sa nadležnim državnim organima i razmenjuju iskustva. Kada je reč o robnim pijacama, pijačne uprave imaju jedinstven stav da ove pijace trajniju perspektivu mogu tražiti samo u okvirima postojećih zakonskih propisa, te je definisanje modela njihove potpune i trajne legalizacije prvi i prioritetni zadatak. Ali, legalizacija pijačne prodaje mora obezbediti jasnu viziju budućnosti ne samo pijačnim upravama nego i prodavcima na robnim pijacama, jer je to jedna od osnovnih pretpostavki za uspeh ovog procesa. Tim pre jer na pijacama u Srbiji, naročito robnim, i pored smanjenog interesovanja kupaca, radi više desetina hiljada ljudi. Taj, socijalni aspekt ovog problema, ukazuje na potrebu uspostavljanja stalne i dvosmerne komunikacije između nadležnih državnih organa i Udruženja pijaca Srbije i pijačnih uprava, odnosno  organizovanih udruženja pijačnih prodavaca.

Pokušaćemo da rešimo i problem Auto pijace

- Subotica kao grad treba da ima auto pijacu, a “Tržnica” će u saradnji  sa nadležnim inspekcijskim organima i  lokalnom samoupravom nastojati da reši problem prodaje automobila izvan prostora namenjenog za prodaju - kaže generalni direktor “Tržnice”, Branislav Joka.

Lična karta srpskih pijaca

U Republici Srbiji je aktivno oko 410 pijaca koje raspolažu sa oko 70.000 prodajnih mesta na kojima više od 80.000 proizvođača i prodavaca kupcima svakodnevno nudi sveže voće, povrće, mleko i mlečne proizvode, meso i mesne preraređevine, zanatske proizvode i robu široke potrošnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. godini u Republici Srbiji ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama bila je 31 milijardu i 584 miliona dinara, što je u odnosu na 2012. godinu, u tekućim cenama, više za 12,6 odsto.

U ukupnoj prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, pijace su u toku 2013. godine imale tržišni udeo od 19,8 odsto

U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2013. godini najviše učestvuju sledeće grupe proizvoda: povrće, 31,6%, voće i grožđe, 19,2%, mleko i mlečni proizvodi, 17,1%, i živina i jaja, 14,0%.

Za poljoprivredne proizvođače pijace su i dalje brz, lako prohodan, efikasan i jeftin kanal distribucije, a za kupce jedino mesto na kojem se direktno susreću sa proizvođačima i na kojem im se nudi veliki izbor različitih vrsta roba.

Koliko su pijace značajne za snabdevanje građana, naročito u velikim urbanim sredinama, govori podatak da se na pijacama u Beogradu proda devet puta više robe nego što se direktno otkupi od poljoprivrednih gazdinstava u beogradskom regionu.

Poljoprivrednim proizvođačima pijace zbog niza svojih prednosti, naročito brze naplate, omogućuju da bar deo robe plasiraju efikasno i obezbede likvidnost vlastitom poslovanju. Tako, na primer, pijace u regionu Južne i Istočne Srbije plasiraju oko 31% proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava.

Stavovi Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” o robnim pijacama

Robne pijace trajnu perspektivu mogu tražiti samo u okvirima postojećih zakonskih propisa. Primena pravne regulative koja regiliše ovu oblast treba da obezbedi jasnu viziju budućnosti ne samo pijačnim upravama, nego i prodavcima na robnim pijacama.

Cilj Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” je poslovanje na robnim pijacama bude u duhu pozitivnih zakonskih propisa, što je jedan od preduslova za dalji razvoj ove delatnosti.