Jedno od rešenja za poboljšanje ponude na pijacama i očuvanje pijačne delatnosti je da se zakonskim i podzakonskim rešenjima poljoprivrednim proizvođačima omogući da u svojim gazdinstvima, od svojih sirovina, prave nove vrednosti i plasiraju ih kao svoje proizvode na pijacama, jedan je od zaključaka tematske rasprave “Pijace između tradicije i tržišta”, koja je 9. decembra održana u Novom Sadu.

Raspravu je organizovalo Poslovno udruženje “Pijace Srbije” sa ciljem da ukaže na značaj pijaca kao kanala distribucije za mala poljoprivredna gazdinstva, odnosno na potrebu da se pijačna delatnost tretira kao deo agrarne politike zemlje, jer i pored sve izraženije konkurencije ima gotovo 20 odsto tržišnog udela u otkupu i prodaji proljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

Gosti tematske rasprave “Pijace između tradicije i tržišta” bili su Atila Juhas, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Republike Srbije i dr Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. U raspravi su, pored članova Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”, učestvovali i predstavnici Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije.

- Pijace su ključne za plasman proizvoda malih poljoprivrednih proizvođača - rekao je na tematskoj raspravi Atila Juhas, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Republike Srbije. – Njihov značaj će biti još veći kada bude usvojen Pravilnik o malim proizvođačima kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla. Nacrt je završen, a pravilnikom će se definisati mogućnosti da poljoprivredna gazdinstva postanu subjekti u poslovanju hranom. To znači da će im biti  omogućena proizvodnja, prerada i plasman dobara u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane. Novim propisima će se poljoprivrednim proizvođačima obezbediti pogodnosti u pogledu investicija u objekte, prostorije i opremu, tako da mali proizvođač ne mora da ispuni sve zahteve kao u pogledu industrijske proizvodnje, ali uvek na način koji u prvi plan ističe higijenu i zdravstvenu bezbednost namirnica. Završno razmatranje i usvajanje pravilnika će uslediti nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane.

Pijace ukazuju na vrednosti lokalne domaće proizvodnje i dohotka koji ostaje u neposrednom okruženju. Poljoprivrednim proizvođačima pijace predstavljaju efikasan i brz kanal distribucije koji im omogućuje da robu koju proizvode direktno plasiraju kupcima i tako obezbede održivost svojih ekonomija. Istovremeno, pijace doprinose očuvanju sela i ruralnih sredina, omogućuju razvoj poljoprivredne proizvodnje i nude poljoprivrednicima da svoje proizvode efikasno plasiraju na tržište, a kupcima veliki izbor domaće robe i povoljnije cene, zaključeno je na tematskoj raspravi “Pijace između tradicije i tržišta”.

- Uspostavljanje jačih veza između poljoprivrednika i pijačnih uprava je veoma značajano kako za manja poljoprivredna gazdinstva tako i za kupce na pijacama – rekao je dr Saša Stevanović, pomoćnik sekretara Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. – Nema sumnje da pijace danas imaju ozbiljnu konkurenciju i da se mora mnogo više raditi na njihovom razvoju i promociji, prvenstveno kao kanala distribucije poljoprivrednih proizvoda. Drago mi je što su kolege iz Ministarstva poljoprivrede pripremile Nacrt Pravilnika o malim proizvođačima kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla koji treba da omogući da se na pijacama pojavi još veći izbor različitih domaćih proizvoda. Dobro je što Poslovno udruženje “Pijace Srbije” analizira podatke o prometu roba na pijacama i ukazuje nadležnim organima na probleme koje treba rešavati. Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine je spreman da pomogne da poljoprivredna gazdinstva na pijacama imaju što bolje uslove za plasma svojih proizvoda, a kupci veliki i dobar izbor domaće hrane proizvodene u njihovom okruženju.

Prema istraživanju Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”, jedna od značajnih prednosti pijaca uodnosu na konkurenciju je što više od pedeset odsto kupaca i dalje visoko ceni činjenicu da su pijace jedini organizovani oblik trgovine na kojem se direktno sreću proizvođač i kupac. Samo je na pijacama, još i danas, moguće kupiti povrće ili voće, koje je neki manji povrtar ili voćar uzbrao tog jutra da bi već u toku prepodneva zavšilo na trpezi kupca. Samo na pijacama proizvođač i kupac direktno razgovaraju o kvalitetu, svežini i ceni proizvoda.

- Na oko 400 pijaca u Srbiji svakog dana neposredno radi oko 80.000 ljudi, a gotovo petina ukupne proizvodnje voća, povrća, svežeg živinskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, meda i drugih prehrambenih proizvoda plasira se preko pijaca – rekao je na tematskoj raspravi Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”. – Najsvežija istraživanja potvrđuju da oko dve trećine ispitnika iz osam velikih gradova u Srbiji i dalje redovno odlazi na pijace, odnosno da najčešće i najviše kupuje povrće i voće od poznatog proizvođača.

Za očuvanje pijačne delatnosti i poboljšanje ponude na pijacama bi bilo veoma značajno da se zakonskim i podzakonskim rešenjima poljoprivrednim proizvođačima u što kraćem roku omogući da u svojim gazdinstvima, od svojih sirovina, prave nove vrednosti i plasiraju ih kao svoje proizvode na pijacama. Poslovno udruženje “Pijace Srbije” će od sledeće godine raditi na sertifikaciji i označavanju poljoprivrednih proizvođača koji svoje proizvode prodaju na pijacama, kako bi se istakla i naglasila vrednost domaće proizvodnje, a mnogo više pažnje posvetiće se i promociji pijačne delatnosti i proizvođača koji polasiraju svoje proizvode na ovim tradicionalnim mestima trgovine, zaključeno je na tematskoj raspravi “Pijace između tradicije i tržišta”.